Bilo je kasno leto, sunce se spuštalo nad selom, a vazduh je mirisao na dim, suvu travu i zovu. Milan je stigao na dedinu staru kuću koju je nasledio — nekoliko dana da je sredi, pre nego što odluči da li će je prodati ili zadržati. Ispred kapije, naslonjena na ogradu, stajala je ona. Romkinja, tamnije kože, guste, crne kose vezane u punđu, haljina šarena i zategnuta preko oblina koje nisu mogle da se sakriju. Grudi pune, široke kukove i osmeh u kojem je bilo nečeg drsko izazovnog. „Ti si unuk pokojnog Radovana?

“ upitala je. „Jesam. Ti si.. . ? “„Zovu me Esma. Živim dve kuće dalje. Dolazim svako jutro da mu zalijem cveće, otkad je umro. Navika ostala. “Milan se zahvalio, pomalo zatečen njenim direktnim pogledom. U očima joj nije bilo ni stida ni okolišanja. Otišla je, ali ne bez toga da se okrene i uhvati ga kako je gleda dok hoda — i to nije sakrio.
---Veče je palo brzo. U kući, stari nameštaj, škripava vrata, prašina. Milan se skinuo do pojasa, obrisao znoj sa čela i otvorio prozor.

Taman kad je hteo da sedne, neko je pokucao. Esma. „Pomislila sam da ti treba nešto za večeru.. . donela sam pite i kompot. I da ne sediš sam. “Bila je u drugoj haljini, tanjoj, beloj, ispod koje se nije krilo mnogo. Bradavice su se nazirale kroz platno, velike grudi pomerale se s ritmom koraka. Milan joj je otvorio vrata i pustio je unutra bez reči. Dok je stavljala činije na sto, on joj je prišao s leđa, gotovo nesvesno. Ruka mu je dotakla njen struk. Nije se pomerila. Samo je tiho rekla:„Znaš da te gledam još od juče.

. . a ti si čekao da ja dođem. “Nije bilo potrebe za odgovorom. Okrenula se prema njemu, pogledala ga u oči i položila ruke na njegova ramena. Njene dojke, velike i tople, pritisle su mu grudi dok ga je ljubila — vlažno, duboko, kao neko ko zna tačno šta radi. Milan ju je podigao na sto bez trunke napora. Haljina se podigla, a Esma raširila noge bez srama. Nije bila tiha žena — stenjala je i šaptala mu na uvo na jeziku koji nije uvek razumeo, ali ga je palilo. Grudi su joj bile glavno polje igre.

Milan ih je mesio, ljubio, stiskao dok je bio u njoj, a ona mu je uvijala kukove u ritmu koji nije bio s ovog sveta. Cela soba mirisala je na njih, na znoj, na kožu, na zovu i na večeri koje neće biti zaboravljene.
---Kasnije te večeri, dok je Esma ležala gola na njegovom stomaku, rekla mu je:„Mogla bih da ti dolazim svake noći dok si ovde. Ako budeš dobar.. . možda i danju. “Milan se nasmejao, pomazio joj leđa i samo rekao:„Onda neću prodavati kuću. “Milan je ostao u selu duže nego što je planirao.

Iako je svakog dana uređivao nešto po staroj kući — menjao daske, čistio tavan, krečio zidove — svako veče je završavalo na isti način. Sa Esmom. Dolazila bi bez najave. Ponekad u širokoj suknji, bosonoga, s kosom raspuštenom niz leđa. Ponekad u tankoj bluzi koju je nosila bez brushaltera, pa bi joj grudi blago poskakivale dok ide kamenim stazama. Nisu mnogo pričali. Nisu ni morali. Jedne noći, dok je pljuštala letnja kiša i para se dizala s vlažne zemlje, Esma je zakucala mokra do kože.

Haljina joj se lepila uz telo, a kosa kapala niz lice. „Hoćeš da me pustiš unutra ili da se skinem već ovde? “ rekla je sa osmehom, gledajući ga direktno. Milan ju je uvukao za ruku. Kiša je ostala napolju, ali kapljice s njenog tela završile su svuda po njemu. Skidao ju je polako, pažljivo, kao da otvara dar. A onda je ona klekla ispred njega, gledajući ga pravo u oči dok mu je otkopčavala šorc. U toj pozi, sa njenom mokrom kosom, velikim grudima koje su se ljuljale dok se pomerala, Milan je izgubio dah.

Bila je divlja, prirodna, sirova i vrela. Završili su na podu, na starom ćilimu, u ritmu kiše koja je udarala o krov. Esma se uvijala ispod njega, grickala mu rame, vukla ga za kosu dok su njihova tela bila jedno.
---Ujutru ga je probudio miris dima i pržene paprike. Esma je bila u njegovoj kuhinji, samo u njegovoj košulji, bosih nogu, s jednim dugmetom otkopčanim baš toliko da mu pokvari koncentraciju. Okrenula se i rekla:„Napravila sam ti doručak.. . a i sebe. “Sela mu je u krilo dok je jeo, nagnula se i dopustila da joj grudi skliznu iz košulje.

„Danas me neće biti večeras. Idem kod sestre u drugo selo. Ali.. . ako poželiš da me vidiš pre toga.. . znaš gde sam. “Ustala je, bez donjeg veša, hodala polako ka vratima, bacila mu osmeh preko ramena i nestala.
---Tog dana Milan nije radio ništa. Sedeo je u dvorištu, gledao prema njenoj kući i razmišljao — o njenom telu, o tome kako mu je promenila planove, o tome da možda.. . ipak neće otići nikuda.