"Letnje Veče"Bio je kraj avgusta, toplo veče koje je mirisalo na more, lubenicu i opuštenost. Luka je sa društvom stigao na poslednju žurku leta, u kući na obali koju je iznajmila njegova prijateljica iz Beograda. Muzika je svirala tiho, dovoljno da stvori atmosferu, ali ne da nadjača razgovor i pogled na zvezdano nebo. U bašti, pod lampicama, sedele su Iva i Lena – dve najbolje prijateljice, slične a opet potpuno različite. Iva je bila tiha, nežna, tamne kose i krupnih očiju. Lena je zračila sigurnošću, pričljiva, plava, sa pogledom koji nikad ne ostavlja prostora za ravnodušnost.

Luka ih je primetio odmah. Iva ga je pozdravila stidljivo, ali Lena je samo klimnula glavom i zadržala pogled malo duže. Ta tišina između njih troje trajala je dovoljno da se oseti tenzija. Sela su blizu njega, noge im se povremeno dodirivale. Vino se sipalo, smeh se širio, ali u tom krugu postojala je neka druga struja – uzbudljivija, intimnija. U nekom trenutku, Lena je nežno dodirnula Ivinu ruku i rekla:— Znaš da si lepa večeras? Iva se nasmešila i skrenula pogled ka Luki. — Misliš da i on to misli?

Luka je već gledao nju, ali je u tom trenu shvatio da gleda obe. Lena je ustala prva. — Hajde da uđemo unutra. Previše pogleda ima ovde. Unutra, u polumraku dnevne sobe, muzika je bila prigušenija. Iva je sela na pod, a Lena se spustila iza nje, mazeći joj vrat i ramena, pogledom tražeći Luku. — Samo gledaj. Ili se pridruži — šapnula mu je. Srce mu je ubrzano kucalo dok je prilazio. Nije znao da li je sve ovo šala, igra – ali nije hteo da rizikuje da ne sazna. Seo je kraj Ive, ruka mu je dodirnula njeno bedro, a Lena je već skliznula rukama niz Ivina leđa, otvarajući bluzu dugme po dugme.

Iva je uzdahnula, pogledala ga ispod trepavica, ali nije rekla ništa. Njihove usne spojile su se, prvo Ivine i Lenine, a onda i Lukine i Ivine. Sve je bilo nežno, ali napeto kao da svako dodirivanje otkriva više od reči. Njihove ruke su se tražile, istraživale, koža se lepila za kožu, disanje postajalo brže. Ubrzo su sva tri tela bila spojena u ritmu koji nije zahtevao više objašnjenja. Luka je osećao njihove prste, njihove jezike, njihovu kožu. Lena je dominirala, vodila, smejala se dok mu je šaputala šta da radi.

Iva je bila tiha, ali predana, otvorena, svaki njen pokret govorio je "da" bez ijedne izgovorene reči. Noć se razvlačila, njihova tela menjala su položaje, istraživala jedno drugo bez stida. Bilo je strasti, ali i nežnosti. Lena je jednom trenutku povukla Luku na sebe, dok je Iva klečala iza njega, mazeći mu leđa, grickajući mu vrat. U tom trenu, svet je stao. Nije bilo ničeg osim njih troje. Kad je zora počela da sviće, Lena je ležala između njih, prsti upleteni s Ivom, a Luka s druge strane, još uvek osećajući tragove njihovih usana.

Tišina nije bila neprijatna – bila je puna značenja. — Možda ovo ne treba da bude samo letnje veče — prošaputala je Iva. Lena se nasmejala. — Možda bude jesen ljubavi. Sunce se tek provlačilo kroz zavese kad se Luka probudio. Još uvek polusanjiv, osetio je miris kose i dodir gole kože na svojoj ruci. Iva je ležala naslonjena na njega, a Lena je već bila budna – sedela je na ivici kreveta, oblačeći tanku majicu, dok ju je jutarnje svetlo pozlaćivalo. Pogledala ga je preko ramena, s osmehom koji je nosio više značenja nego bilo šta izgovoreno.

— Dobro jutro, uspavani — rekla je tiho, ali sa blagim izazovom u glasu. Luka se nasmejao, dok se Iva samo zgrčila bliže njemu, još uvek pospana. — Sinoć… je bilo…— Ludo? — Lena ga je prekinula. — Ili lepo? — Oboje — odgovorio je, gledajući naizmenično u obe. — Nikad nisam doživeo nešto takvo. Lena je prišla, sela na krevet i nežno prošla prstima niz njegovu čeljust. — I to nije ni blizu gotovom. Ako to želiš. Iva je otvorila oči, osmeh joj je bio blag, ali oči su sijale.

— Hoćeš da ostaneš s nama danas? Bez drugih ljudi. Samo mi. Tog dana, žurka i gužva od sinoć bile su samo pozadina. Povukli su se u senku kuće, vrata zaključana, telefoni isključeni. Jutro se pretočilo u lenju, senzualnu igru dodira i pogleda. Igra u kojoj više nije bilo potrebe za rečima. Iva je uzela Luku za ruku i odvela ga pod tuš. Voda je klizila niz njihova tela dok su se ljubili, dodiri su bili nežni, pažljivi, ali sa svakim sekundom sve dublji. Lena im se pridružila, mokra majica zalepila joj se za telo.

Polako je skinula i to malo što je imala na sebi, a onda uzela sapun i počela da prelazi preko Ivinih leđa, spuštajući se polako. Luka je posmatrao njih dve, a onda se uključio, ljubeći Ivein vrat dok je Lena mazila njene grudi, a ruka joj klizila između nogu. Iva je zadrhtala, uhvatila se za Luku kao da traži oslonac, a zatim je pustila da ga poljubi dok joj Lena šapće nešto što ne razume, ali ga uzbuđuje. Tuš je bio samo početak. Vratili su se u krevet, goli, mokri, zaneseni. Lena je predložila da Iva leži između njih, da je oboje maze istovremeno.

Iva je uzdisala dok su njihove ruke bile usklađene, jezici joj menjali mesto na koži, svaka emocija bila je pojačana, svaki pokret sinhronizovan. Njih troje bili su kao jedan organizam — pokreti usklađeni, disanje istovremeno, osećanja pomerena izvan granica običnog. Nakon što su se ispraznili od strasti, Lena je ležala na stomaku, Iva joj je crtala prstima po leđima, a Luka je ležao na leđima, gledajući plafon, ali u mislima još uvek u njenim bedrima, Ivinim prstima, i ukusu njihove kože.

— Znate da ljudi ne bi razumeli ovo? — pitao je tiho. — Nije njihovo da razumeju — rekla je Lena odlučno. — Nama je dovoljno što osećamo. — A ti? — okrenula se ka Ivi. Iva je klimnula, poljubila Luku u rame. — Ako vi ostanete, i ja ostajem. Luka je shvatio da nije više reč o slučajnoj noći. Nečemu su dali oblik. Počeli su nešto što se retko nalazi — hemiju, poverenje i telesnu slobodu, bez uloga, bez očekivanja. I tek je počinjalo.