Miloš je bio vaterpolista, snalažljiv i hrabar, navikao da pliva protiv struje, kako u životu, tako i u bazenu. Njegovo telo, oblikovano godinama treniranja, bilo je besprekorno, mišići su se ocrtavali pri svakom pokretu, ali ono što je najviše odražavalo njegov karakter bila je njegova odlučnost. Bacio je sve na kocku kako bi bio najbolji, ali u trenutku kada je upoznao Anu, sve što je znao o hrabrosti, borbi i postignućima, činilo se beznačajno. Ana je bila drugačija od svih žena koje je Miloš do sada sreo.

Njene crne oči, kao da su imale tajnu koju nije mogla da zadrži, a kosa, duga i crna, padala je u talasima na njena ramena. Na plaži, gde su se prvi put sreli, izgledala je kao da je deo samog mora – besprekorno ujedinjena sa talasima, u ritmu tišine i zvuka morskih valovaBilo je to jedno od onih letnjih popodneva kada su svi na plaži već zaboravili na vreme. Sunce je polako zalazilo iza horizonta, a more je bilo u tom savršenom, smirenom stanju, u kojem je izgledalo kao da ništa ne može da ga uzdrma.

Miloš je, dok je igrao partiju odbojke s prijateljima, primetio Anu kako se šeta uz obalu. Nije bilo jasno šta ga je tačno privuklo, da li njena mirnoća, njena ujedinjenost s morem ili samo njen pogled koji je blago podsećao na neko čudno predosećanje. Prišao joj je. „Zdravo, mislim da te nisam ranije video. Ja sam Miloš. “„Ana, “ odgovorila je, njen glas bio je nežan, ali istovremeno, u njemu je bilo nešto što je Miloša podsećalo na duboko more – tih, smiren, ali nepredvidiv.

„Šta te dovodi ovde? “, upitao je, ne sklanjajući pogled sa nje. „More.. . “, rekla je samo, kao da to nije bio samo odgovor na pitanje, već cela filozofija njenog života. „Volim ga. On mi daje mir, iako je, istovremeno, divlji. “Divlji kao i ljudi koji ga vole“, rekao je, smešeći se, i shvatio da je upravo rekao nešto što zvuči kao da potiče iz nekog starog romana. Nekako je došlo do toga da su ušli u vodu zajedno. Nije to bila neka previše ozbiljna priča, ali iz dana u dan su se viđali na istoj plaži.

Miloš je bio uvek u svojoj trening opremi, spreman za bilo koji izazov. Ali sa njom je bilo drugačije. Sa njom je sve bilo opušteno, tiho, kao talasi koji se nežno razbijaju o obalu. Jednog dana, dok su plivali zajedno, ona mu je rekla: „Miloše, znaš, ljudi misle da je lako voleti nešto tako snažno, kao što je more, ali.. . ponekad moraš da budeš spreman da se boriš sa njim, da te povuče. Moraš naučiti da se prepustiš. “Miloš ju je gledao, a srce mu je brže kucalo. „Imaš li ti to iskustvo?

“ upitao je, a ton njegovog glasa bio je pun divljenja. Ana je samo ćutala, dok su zajedno plivali ka obali. "Možda.. . ili možda je to samo način na koji mislim. "I baš tada je Miloš shvatio da je ona zapravo poput mora – ne možeš je kontrolisati, možeš je samo voleti i biti u njoj, ili ostati na obali i gledati kako se menja. Nekoliko dana kasnije, u sumrak, dok je sunce bojalo nebo u narandžaste i ljubičaste tonove, Ana ga je povukla za ruku ka malom brodiću koji je vezivala za obalu.

„Hajde da krenemo na otvoreno more“, rekla je, a Miloš je znao da će to biti avantura koju nikada neće zaboraviti. Na moru, pod svetlom meseca, sve je bilo savršeno. Bez reči su se smeštali u plastičnu mrežu na dnu broda, dok je tlo polako nestajalo iza njih. Samo more, samo oni. „Znaš“, rekla je tiho, dok su je lagani talasi ljuljali, „nije teško voljeti tebe.. . samo mi je potrebno da zaboravim sve što znam o tome. “„A šta znaš o ljubavi? “ upitao je, prilazeći joj još bliže, s nežnim dodirom njene ruke.

Ana je zatvorila oči, kao da traži reči, ali ih nije bilo. Samo su bile njene usne, koje su se susrele sa njegovim u poljupcu. To je bio poljubac, tiho obećanje koje je davalo mir. Obećanje da su zajedno, da ni talasi, ni oluje, ni razdaljine neće moći da ih razdvoje. Tog leta, Miloš i Ana su postali jedno s morem. Uživali su u svakom danu, u svakom talasu, u svakom trenutku koji su provodili zajedno. Jer ljubav je bila kao more – velika, snažna, nepredvidiva, ali iznad svega, čista.

Nakon toga, Miloš više nije bio samo vaterpolista. Bio je ljubavnik, borac, ali i onaj koji je naučio kako da voli. Jer kada voliš nekog poput Ane, moraš biti spreman da plivaš sa talasima. Da se prepustiš.