Nikola je imao 25 godina. Tek je završio fakultet, bio je energičan, radoznao i pomalo buntovan, sa telom oblikovanim od svakodnevnog trčanja i biciklizma. Kada je prihvatio posao kao privatni trener kod jedne klijentkinje na Senjaku, nije imao pojma da će mu se život promeniti. Gospođa Vera imala je 62 godine. Bila je elegantna, negovana, sa srebrnastom kosom vezanom u urednu punđu i očima koje su gledale pravo kroz čoveka. Nije imala izgled prosečne žene svojih godina. Njeno telo je i dalje nosilo obline sa ponosom, a svaki njen pokret bio je odmeren i samouveren.
Bogata, udovica, sama u velikoj kući, tražila je više društvo nego li vežbanje. Već pri prvom susretu, Nikola je osetio neku neobičnu tenziju. Nije to bio običan klijent-trener odnos. Vera ga je posmatrala s dozom humora, ali i sa nečim dubljim, nečim što je u njemu probudilo znatiželju. — Znaš — rekla je nakon treće seanse, sedeći u svilenom kućnom ogrtaču, znojna posle blagog treninga — s godinama više ne trčim za stvarima. One dođu same kad treba. Nikola se nasmejao, oborivši pogled, ali kada ga je ponovo podigao, ona je već stajala ispred njega.
Ogrtač se malo otvorio, otkrivajući donji deo njenih grudi bez grudnjaka, zategnut stomak, i tanak kaiš svilenih gaćica. — Ne moraš da glumiš sramežljivog. Vidi se da gledaš. Nikola nije znao šta da kaže. Bio je zatečen, ali istovremeno… uzbuđen. Njegov pogled klizio je po njenom telu kao da ga čita prvi put. Bila je prirodna, sa godinama koje su joj stajale kao skup nakit – sa borama oko očiju koje su govorile o smehu, usnama koje nisu izgubile punoću i telom koje je odavalo sigurnost.
Online dopisivanje i erotske ispovijesti i doživljaji s našim članovima?
— Vera… ja… — zamucao je. — Tišina — prekinula ga je. Prišla je bliže, položila dlan na njegov vrat i povukla ga ka sebi. Njene usne bile su meke, ali odlučne. Nije ga pitala, samo ga je uzela. Nikola je osetio kako mu telo reaguje brže nego um. Ruke su joj bile iskusne, znale su gde da ga dodirnu, kako da mu pomere pojas, kako da mu otkopčaju košulju bez da pogled odvoji. Povela ga je ka sofi, gurnula ga da sedne, a zatim sela na njega, ne skidajući pogled. Poljubila ga ponovo, ali sada sporije, dublje, uvlačeći mu jezik polako, dominirajući.
On joj je skinuo ogrtač, otkrivajući sve. Njene grudi bile su prave, teške, sa tamnim bradavicama koje je poljubio s poštovanjem. Ona je zadrhtala. — Nežno — prošaptala je. — Ne zaboravi, nije sve u brzini. Nikola je slušao. Ljubio joj vrat, rame, klizio rukama po bokovima i butinama. Vera je preuzela vođstvo, usmeravala ga, govorila mu šta voli, pokazivala mu sopstvenu igru – ritam žene koja zna šta želi. Spustila se niz njegovo telo, otvorila ga, uzela ga u usta polako, gledajući ga dok to radi, i onda, s osmehom, sela na njega, ne žureći.
Taj čin trajao je. Nije bilo žurbe, bilo je strasti. Nije bilo haotičnih pokreta, već talasa. Vera je jahala u svom tempu, tiho uzdišući, šapćući mu reči koje nikad ranije nije čuo. Njene ruke bile su na njegovim grudima, a onda u kosi. Kad su zajedno svršili, ona je ostala da leži na njegovim grudima, spokojna, kao da je sve došlo na svoje mesto. Nakon nekoliko minuta tišine, rekla je:— Znaš šta je najlepše u ovome? — Šta? — To što ništa ne mora da se objašnjava. Samo oseća.
Nikola je znao da će se vratiti. Ne zbog novca. Ne zbog posla. Već zbog žene koja mu je pokazala šta znači voleti telo – zrelo, sigurno, senzualno. I više nikad nije gledao mlade devojke na isti način. Nikola se vraćao kod Vere već četvrti put u istoj nedelji. Svaki dolazak bio je drugačiji – u početku stidljiv, zatim radoznao, pa gladan… a sada zbunjen. Nije znao šta tačno oseća prema njoj. Fizička privlačnost bila je neporeciva, ali ispod toga nešto se skupljalo. Nešto nežnije, opasnije.
Kad je stigao, nije je zatekao u salonu. U kući je bilo tiho. Hodao je bosim stopalima preko mermernog poda do sprata, vrata spavaće sobe bila su poluotvorena. Ušla je iz kupatila ogrnuta samo peškirom, sa kosom spuštenom niz ramena. Nije se iznenadila što je već tu. Samo je stala i gledala ga. — Danas nema treninga — rekla je tiho. — Samo… prisustvo. Ako ti to prija. Nikola je prišao bez reči i zagrlio je. Mirisala je na vanilu i lavandu. Nije se zaleteo na njeno telo kao ranije.
Samo je stajao s licem u njenom vratu, ruke oko struka, disanje usklađeno. — Vera — rekao je, gotovo šapatom — mislim da te ne mogu više gledati kao klijentkinju. Ona ga je blago odgurnula unazad i pogledala ravno u oči. — I nisi. Ni od prvog dana. Samo si čekao da to izgovoriš. Seo je na ivicu kreveta, a ona je pustila peškir da padne. Nije bilo izazivanja, nije bilo igre. Samo istina. Vera je stajala potpuno gola, zrela žena koja više ništa ne skriva. Nikola je osetio kako mu srce ubrzava.
Ne zbog požude – već zbog nečeg što ga je činilo ranjivim. Prišla mu je, sela mu u krilo, lagano, gotovo nežno. Njihova tela spojila su se bez žurbe. Nisu pravili haos, nisu lomili tišinu. Samo pokreti u ritmu disanja. Ovoga puta nije želeo da dominira. Želeo je da sluša. Vera mu je šaptala gde da je dodirne, kako da je ljubi. I svaki njen uzdah bio je odgovor na to da je na pravom mestu. Kada je legao iznad nje, a ona mu omotala noge oko struka, osetio je ne samo usklađenost već i pripadnost.
Vodili su ljubav polako, kao da imaju svo vreme sveta. Vera mu je gledala u oči dok su se kretali u savršenom ritmu. I kada su završili, Nikola nije odmah ustao, nije požurio ni da se obuče ni da pobegne od tišine. Ležao je pored nje, tiho. Vera je prva progovorila. — Ako ostaneš da dolaziš ovde… moraš znati da ne umem da budem samo avantura. — A ja ne želim da budem prolaznik — rekao je bez razmišljanja. Zagrizla je usnu, prvi put bez potpune kontrole nad emocijama. — Onda smo u problemu.
— Ili u nečemu što vredi rizika. Zaspali su zagrljeni. Po prvi put, Vera je pustila nekoga da ostane. A Nikola je znao da više nije u pitanju samo uzbuđenje zbog starije žene. Bila je to veza dvoje ljudi iz različitih svetova… ali sa istim žarom u telu.
