Nikola je bio jedan od najtalentovanijih mladih vaterpolista u zemlji. Visok, snažan, sa pogledom koji je otkrivao i odlučnost i duboku tugu. Posvetio je ceo svoj život sportu – ranim treninzima, napornim utakmicama, disciplinovanom životu. Ljubavi nije bilo mesta. Sve dok se jednog kasnog popodneva, dok je trenirao u zatvorenom bazenu u Beogradu, nije pojavila Ona. Ana je bila manekenka svetskog glasa – duga smeđa kosa, krupne zelene oči koje su delovale kao da kriju hiljadu priča, i hod koji je više ličio na ples.
Tog dana je došla da snimi promotivnu kampanju za sportski brend koji je sponzorisao vaterpolo reprezentaciju. Nije imala pojma šta je čeka na tom bazenu. Bila je umorna od glamura, maski, putovanja i ljudi koji su je posmatrali kao lutku. Želela je da vidi nešto stvarno. I tada ga je ugledala – njega, kako izranja iz vode, kapljice padaju niz njegove mišićave ruke, a pogled mu sretne njen. Nikola je bio zatečen. Nije znao da neko može da izgleda tako… nestvarno. Ali nije joj prišao.
Samo je zaronio ponovo. Ana je gledala u mesto gde je nestao, pitajući se ko je taj čovek koji ju je jednim pogledom naterao da zaboravi svet. Snimanje se nastavilo. Ona je dolazila na bazen svakog jutra. On je trenirao kao i uvek, ali sve češće je pogledavao prema tribinama. Nekoliko puta su se nasmejali jedno drugom. Jednom joj je bacio peškir koji je zaboravila. Drugi put je ona donela flašicu vode kad ga je videla da traži oko sebe. Njihove ruke su se dotakle. Iskra. Treperenje. Jednog dana, dok su sedeli na ivici bazena, sami u tišini, Nikola ju je upitao:— "Zašto dolaziš svaki dan?
Online dopisivanje i erotske ispovijesti i doživljaji s našim članovima?
Nema više snimanja. "— "Zbog tebe, " rekla je iskreno, ne skrećući pogled. "Ti si prvi čovek koji me nije gledao kao ukras. Gledaš me kao da vidiš sve moje ožiljke. "Nikola je ćutao, a onda joj blago dodirnuo dlan. I tako je počelo. Nisu želeli da iko zna. Njihova ljubav je rasla među talasima – u večernjim šetnjama pored reke, u skrivenim kafićima, u noćnim porukama koje su slali dok su bili daleko jedno od drugog. Nikola je išao na turnire, Ana na modne revije, ali uvek bi se vraćali jedno drugom.
Najlepši trenutak bio je kada ju je pozvao da dođe da ga gleda na važnom meču. Sedela je u publici, srce joj je kucalo kao ludo dok je gledala kako se bori, kako daje sve od sebe. Posle pobede, umesto da ide da slavi sa timom, prišao je njoj, pokvasio je zagrljajem i poljubio pred svima. Više nije bilo potrebe da se kriju. Njihova veza nije bila laka. Mediji su ih počeli progoniti. Ljubomora, pritisci, udaljenost… Bilo je dana kada su se svađali, kada su govorili da je gotovo. Ali uvek bi se vraćali.
Jer ono što su imali bilo je više od strasti – bilo je to razumevanje, podrška, sigurnost. Ona bi dolazila da mu masira ramena nakon teških treninga. On bi joj pisao pisma dok je putovala – rukom, staromodno, jer je znao da ona voli dodir papira. Godinu dana kasnije, Ana je sišla sa piste u Milanu pravo u njegov zagrljaj. Nikola ju je čekao sa buketom divljih ruža i malim prstenom u džepu. Kleknuo je na sred aerodroma, dok su svi gledali. Rekao je samo:— "Nema više skrivenih bazena, ni tajnih poruka.
Hoću da budemo mi. Zauvek. "Ana je rekla da. A vetar koji je duvao tog dana nosio je samo jednu poruku – da je ljubav moguća čak i tamo gde je najmanje očekuješ. I da kad se pogledi sretnu u tišini bazena, može da nastane ceo svet ispod površine. Jednog letnjeg jutra, dok su hodali uz obalu mora na Santoriniju, Nikola ju je uhvatio za ruku i polako rekao:— "Znaš, svaki put kad te pogledam, imam utisak da me nešto nosi, da se vraćam kući. Nikada nisam mislio da ljubav može biti ovakva.
. . da se srce može smiriti pored nekog. "Ana je zastala, okrenula se prema njemu i samo ga pogledala. Njene oči su bile ispunjene tolikom nežnošću da su mu srce tresle. Polako mu je prišla, stavila ruke oko vrata i šapnula:Nikola, ti si moj dom. Moje srce je tvoje i u njemu ne postoji ništa osim ljubavi. Ti si moj mir. "Zaronio je u njen pogled, kao što zaranja u duboku vodu, osećajući svaki talas emocija koji ga je obuzimao. U tom trenutku je znao – ona je sve što mu je ikada trebalo.
