Noć pakla

Bio je to vreo letnji dan i prava letnja noć, svetla našeg prelepog grada su se pretapala u tišini dok je naš mali grad posetio tih dana vašar koji je nadaleko poznat po Srbiji ali i šire. Bio je to omiljeni period godine kada hiljade ljudi, buka ringispila, miris šećerne vune i pečenja doprinosi dobro poznatoj atmosferi. U toj masi nisam mogao da ne primetim nju, devojku koja je svojim izgledom plenila i mamila uzdahe, za mene je bila najlepša u tom trenuku i ako za druge to nije bilo tako.

Meni lično sinonim za lepotu su uvek bile prirodne devojke dok su drugi slepo prihvatali moderne i plastične vrednosti. Nismo se poznavali lično mada u eri društvenih mreža je dosta lakše stupiti u kontakt, ja sam birao teži put ali taj dan prosto nije bilo moguće prići u onoj masi i onom haosu. Zapratili smo se i ubrzo počeli pisati, od samog starta se videlo da ima tu nečega. Predložio sam da se drugi dan vašara prošetamo i da zablejimo ali se u medjuvremenu prehladila i imala je temperaturu.

Smorio sam se taj dan baš ali sam želeo da je vidim i rešio sam da joj kupim voće i odnesem i da se ne boji da će mi preneti prehladu. Došlo je veče, dan prošao ko i svaki drugi pun izazova, dinamike i tenzije koja je u tom trenutku sveopšte prisutna u mom životu, njoj sam se iskreno najviše obradovao, bila je sama kod kuće i ja sam krenuo polako. Iskren da budem malo me je drmala trema koga i ne bi uhvatila da ide da se vidi sa devojkom na koju se opasno loži, sa ružom u ruci i par kilograma voća izgledao sam kao Don Žuan, uredno podšišan sredjen pun samopuzdanja sam smelo ušao u stan zagrlio je, dao joj ružu i voće, baš se prijatno iznenadila a osmeh koji mi je grejao srce nije skidala sa lica.

U početku mi je bilo čudno da smo do juče bili potpuni stranci a već danas sam bio sa njom u stanu sam i to je bila devojka koja je u tom trenutku bila moj ceo svet, sve se poklopilo sve je došlo na svoje, sedeli smo, pričali , smejali se, uz poneki dodir i zagrljaj koji je govorio više od hiljadu reči. Izmedju nas je bilo mnogo hemije, ta nevidljiva strast koja nas je vodila sve dublje u suštinu u ljubav koje nismo bili ni svesni, dok smo skontali to već smo bili zakačeni na tu energiju.

Jedina loša stvar je bila ta što sam imao osećaj da se polako ali sigurno navlačim na nju, a pogledi naši i dodiri to ću pamtiti ceo život, ti tihi poljubci koji su išli po obrazima, vratu i polako se približavali usnama sve je spontano bilo kao da smo plovili brodom u mirnoj luci bez vetra i uživali u prizorima, dugo ću pamtiti boju tih zelenih očiju i bića koje me je tako slatko gledalo i pogledima skidalo. Ljubili smo se dugo i sa puno strasti i polako deo po deo odece smo skidali, prepustili smo se skroz, bilo je tu mnogo reči komplimenata ali neki pogledi i dodiri su govorili priču za sebe, po meni malo čudno i mistično je bila činjenica da je prehlada nestala sama od sebe osećala se nikad bolje, verujem da prava ljubav leči i da je to bilo to, samo mesec će znati neke tajne te prelepe večeri, i te noći kada su zavese pale kada smo bili golišavi smeškajući se i tiho skrivajući delove tela koji su odavno bili sudjeni jedno u drugom.

Sedela je preko mene dok sam lagano ulazio u nju i ceo svet se činio kao da je stao nisam više ni znao kuda plovi ovaj brod ali sam znao da ide na prelepa mesta kako u umu tako i u stvarnosti, tihim šapatima i dahtanjem smo ispuštali zvukove u noći, toliko lepote i nežnosti nisam osetio ni u jednoj ženi već samo u njenom nežnom pogledu i telu koje je bilo lepo vitko i elegantno popunjeno na mestima na kojima treba, velika i lepa guza, grudi su bile savršene na svaki dodir bi se sve više zaljubljivao u njeno telo i ona u moje, nismo se ni trudili da traje jer smo oboje znali da smo tek počeli i da će medju nama ovo sve dugo trajati.

Ulazio sam duboko u ritmu našeg disanja uživao u svakom trenutku, postali smo jedno, kliknuli smo, uspelo je, ta vatra u nama taj eros nas je spojio, to nije bio običan sex, to je bila umetnost, to je sam vrhunac čovekove kreacije dodir sa svemirom i sa energijama koje prosto leče dušu i telo. Nisam znao da tako nešto postoji dok nisam osetio šta znači kad sve dodje na svoje mesto a vreme kao stane, želeo sam da to traje večno. Osetio sam u sebi da se bliži orgazam a njeno telo kao da je slušalo moje počela je polako ali sigurno da se steže i grči i da ubrzavamo, preplavila nas je strast nije ni bilo priče o vadjenju ili prestanku, slatko smo se pogledali pre našeg malog skretanja na put kojeg možda nismo ni bili svesni.

U meni je sve vrištalo od sreće jako obilno sam izbacio svoje seme u nju a ona orgazam doživela uz takav glas koji je ispunio sobu a ja mislim i tu vrelu letnju noć, kao da je odjeknulo u svemir i nazad i ako je to naizgled prosečan orgazam za mene nije bilo samo to, za mene je sex bio nestvaran , vanserijski i ostvarenje sna, i šta tvrdim je osećala i druga strana. Vrela tela, miris sexa, mešavina parfema bila je kao rajska livada, to leto i taj prelepi period života je bilo savršeno.

Sreću čine male stvari a mi smo sami kovači svoje sudbine, mnogo puta u životu dobijemo nešto što smo želeli a da i nismo svesni toga, ona je bila moja droga koju sam uzimao i tonuo polako u ambis koji nije imao loše posledice samo mi je bilo dosadno bez nje i kad se vratimo u realnost, provodili smo mnogo vremena zajedno, dani su proticali i nizali se jedno za drugim, to je bila najveća ljubav u pogrešno vreme, u toj meri da više ništa nije bilo isto i baš kad mislim da je sve gotovo da trebam da se predam nemirim vetrovima života sudbina me posalje na toliko strana i na takva mesta, sa takvim ljubavima da samo Bog zna kako sam se izborio i ostao prizeman, toliko sam dobio i toliko mi je oduzeto da i kad bi godinama pisao i pričao ne bi sve stalo i ne bih sve ispričao, žao mi je kad ljudi ne veruju u autentičnost i istinu mojih priča prosto poetičnih ali nikad neću moći svima da ugodim.

I dalje se vodim onom najteže oluje su uvek za najspremnije ratnike.. .

Erotske priče