Put iz Švedske

Rešio sam da iz Švedske otputujem vozom do Nemačke. Obaveza kod kuće nisam imao, pa sam mogao sebi da priuštim malo putovanja i zezanja. Na stanici me je ispratila Enke sva u suzama i tužna zbog mod odlaska. Ja sam je bestidno lagao kako ćemo ostati u kontaktu i tako to. Ona je samo ridala i još dugo ostala na peronu mašući za mnom. Kartu sam kupio do Minhena. Pored toga što sam želeo da posetim ovaj grad, razlog je bio i taj što odatle imam bilo kakvu vezu sa Beogradom. Voz je bio poluprazan što me je jako začudilo jer je karta bila jako jeftina.

Kondukter mi je objasnio razlog. Voz je do Minhena putovao jako dugo kopnom preko skandinavskog poluostrva. Ljudi su obično koristili avion ili feribot da bi stigli brže. Jebi ga, ja to nisam znao, ali ko ga jebe. Tada, ako ne drugo, vrmena sam bar imao na pretek. Na sledećoj stanici u moj kupe uđe mlada crvenokosa žena. Bila je dosta sitne građe, ali se je odmah videlo da vodi računa o svom izgledu. Progovori nešto na nemačkom, al' joj ja dadoh do znanja da samo srpski i engleski dolaze u obzir.

- Da li je slobodno? – Upita ona na Engleskom sa karakterističnim nemačkim akcentom. Imala je tako mio glas.
- Kako da ne. Izvolite. Pomogao sam joj da podigne poveliki kofer na rešetku i uljudno pridržao kaput kada ga je skidala.
- Hvala. – Reče ona tiho. – Ja sam Urlike.
- Dule. Drago mi je. Dugo putovanje nas je kroz priču zbližilo. Urlike je bila balerina i bila je na nekoj audiciji. Nisu je primili i sada se vraćala kući u Minhen. Pošto nije imala dovoljno para za put, krenula je ovim vozom.

Kada sam joj ja rekao razlog mog putovanja ovim vozom, prsnula je u grleni osmeh. U svakom slučaju, zahvaljujući njoj, meni je mukotrpna vožnja vozom preko pola Evrope prošla brže i lakše. U Minhen smo stigli negde u večernjim satima. Napolju je bilo dosta toplije i prijatnije nego u Švedskoj. Izašli smo iz voza, pozdravili se tu na peronu, i Urlike nestade u gomili ljudi. Okretao sam se u nameri da nađem neki kafić da popijem piće pre nego što se snađem za smeštaj. Začudo, na stanici nije bilo nijednog.

Pored mene prođe neki čovek u železničarskoj uniformi i ja ga upitah za lokal. On mi reče da čim izađem iz stanice levo na sto metara ima jedan. Uputih se ka izlazu. Kad sam izašao iz stanice zastadoh. Šta je onaj čovek rekao? Levo ili desno. Jebi ga, krenuh desno, ako ne vratiću se. Već posle pedesetak metara shvatio sam da sam pogrešio, jer je preda mnom bivalo sve tamnije i pustije. Šta više toliko je postajalo tamno da nisam nazirao kraj ulice. Reših da se vratim, kada začuh neko komešanje.

Dolazilo je iz jednog udubljenja u zgradi u kome su se nalazili kontejneri sa đubretom. Pogledah kroz polumrak i videh kako dva klinca pokušavaju da opljačkaju neku ženu. Reagovao sam instiktivno i počeo da dižem galamu trčeći prema njima. Klinci se uplašiše, ispustiše ženu koja pade na zemlju i pobegoše u mrak. Prišao sam joj polako i pomogao joj da se digne. Disala je ubrzano i uplašeno.
- Hajdemo da se sklonimo odavde. – Rekoh i povukoh je za ruku. Tek sam tada kada je ulična svetiljka malo obasjala njeno lice video da je to Urlike iz voza.

- Sam Bog te je poslao. Hvala ti.
- Nisam ni znao da si ti. Izgubio sam se.
- Moja sreća. Hvala još jednom. Ne znam kako da ti se odužim.
- Tako što ćeš mi pokazati neko pristojno mesto i da zajedno popijemo po piće. Treba nam.
- Hajdemo. – Reče ona i povede me nazad pored železničke stanice.
- Šta ćeš ti na ovu stranu. Hajde ja sam se izgubio, ali ti si iz ovog grada.
- Htela sam da skratim put do kuće, iako sam znala da je to opasan kraj prepun narkomana. Sve sam mislila da neće mene.

Ubrzo smo sedeli u jednom prijatnom lokalu i pijuckali piće uz razgovor. Urlika se konačno vratila k sebi i dobila malo rumenila u obraze što je uz njenu crvenu kosu davalo neki sexipil. Kada sam joj rekao da tražim pristojan hotel za prenoćište ona se ponudi da prenoćim kod nje.
- Nemoj pogrešno da me shvatiš. – Reče ona nesigurno. – Samo da prenoćiš.
- Ne znam. – Pravio sam se nevešt, a u sebi molio da me povede jer mi se jako sviđala.
- Ja živim sama sa bratom, a on večeras nije tu.

Možeš prespavati kod nas, a i ja ću se posle ovoga večeras osećati sigurnije sa tobom.
- Pa kad je tako, onda u redu. – Rekoh ja i nazdravismo novoj situaciji. Nakon nekih pola sata pešačenja dođosmo do njenog stana. Ušli smo unutra. Stan je bio velik i da nisam znao odmah bih pogodio da tu živi balerina. Jedan deo velike sobe je bio prazan, sa velikim ogledalom na zidu i drvenom šipkom za držanje, karakterističnom za balet. Bacili smo torbe na pod i ona mi reče:- Evo tu pravo ti je kupatilo da se malo osvežiš, a ja ću u moje u susednoj prostoriji.

- Hvala. Topla voda iz tuša mi je jako prijala. Telo mi je bilo umorno od dugog putovanja, a i dosta mi se toga izdešavalo. Završio sam sa tuširanjem, ogrnuo se oko pojasa peškirom i izašao napolje. Urlike je već bila u bade mantilu i kuvala nam kafu. Prišao sam šanku koji je delio kuhinju od ostatka prostorije i smestio se na barsku stolicu.
- Lep vam je stančić.
- Hvala. To smo brat i ja dobili od ministarstva kulture, kao talentovani umetnici.
- Lepo. Bar država misli na vas.
- Da, samo što se od baletanske plate ne živi.

Zato sam i išla u Švedsku na audiciju. Tamo su balerine bolje plaćene.
- A gde ti je brat? - On je u Hamburgu. Imaju tamo predstavu. Znaš, i on je baletan.
- A, porodično, znači.. . Nasmejala se i pokazala mi svoje prelepe zube. Pijuckali smo tako kafu za šankom i čavrljali nešto bez veze, a ona je mene svojom spontanošću, iskrenošću i jednom prirodnom lepotom sve više palila. Međutim, razgovor je uvek išao tako da nisam imao prilike da započnem nekako temu i navedem je na to da je startujem.

Mada mislim, da je to ona osećala, šta više, mislim da ni ona nije bila baš hladnokrvna prema meni. U jednom trenutku, reših da rizikujem. Na kraju krajeva, nemam šta da izgubim. U najgorem slučaju ću se pokupiti i naći neki hotel, ali nisam smeo da propustim priliku da večeras imam ovu crvenokosu lepoticu. Pomerio sam se malo unapred, licem bliže njoj i tiho izgovorio:- Znaš, ti mi se jako sviđaš.. .
- Dule.. . – Reče ona postiđeno spustivši pogled na dole.
- Samo ne želim da te dovedem u neprijatnu situaciju.

- Ah.. . Uhvatih je nežno prstima za bradu i privukoh njeno lice k sebi. Nije se otimala. Spustio sam joj ovlaš lagani poljubac na usne. Sklopila je oči i prepustila se. Imao sam prolaz. Sada sam joj već gurnuo jezik i počeli smo strasno da se ljubimo. Zagrebala me je noktima po maljavim grudima.
- Dođi. – Reče ona i pruži mi ruku preko šanka. Odvela me je do velikog kreveta u kraju prostorije. Odvezao sam joj kaiš na bade mantilu i on spade na pod. Ja se brzo oslobodih peškira. Preda mnom je stajala crvenokosa lepotica.

Imala je fenomenalno telo. Iako je bila sitna i mala, njeno telo su krasili divni vretenasti mišići koji su se ocrtavali sa svakim njenim pokretom. Kada sam je pomilovao i dodirnuo kožu, ona je bila tvrda i napeta. Urlike me uhvati za dignuti kurac i padosmo na krevet. Lubili smo se neprestano. Okrenuo sam je na leđa ljubeći je sve vreme i polako se spustio do njenih malih ali prelepih dojki. Bile su čvrste kao celo njeno telo. Ljubio sam joj sise i grickao bradavice. Tako su bile tvrde da nisam mogao da se otmem utisku da će joj pući sa svakim mojim ugrizom.

Urlike je dahtala od zadovoljstva. Zatim sam poljupcima prešao na njen ravan mišićavi stomak. Grickao sam i lizao njene talasaste mišiće na stomaku što je još više dovodilo do ludila. Uhvatila me je rukama za glavu i počela gurati na dole ka njenom međunožju. Sa zadovoljstvom sam se spustio do njene obrijane pičkice i podario joj jedan dugi liz. Vrisnula je.
- Ahhh.. . To macane.. . To mi radi.. . To volim.. . – Dahtala je

Erotske priče