Zvuk mašina odjekivao je kroz ogromnu halu. Miris ulja i metala bio je u vazduhu, a radnici su se kretali među varnicama koje su s vremena na vreme zasvetlele poput zvezda. Ona je hodala kroz redove – visoka, tamne kose vezane u čvrstu punđu, u radnom odelu koje joj je savršeno pristajalo. Iako je bila šefica pogona, imala je onaj način hodanja koji je govorio da zna koliko moć nosi u sebi. Pogledi su je pratili, neki sa poštovanjem, a neki sa tihom, prikrivenom željom. Sat kasnije, preko zvučnika se začuo njen glas:„Marko, dođi u moju kancelariju.
“Pogledao je prema stepenicama koje su vodile na galeriju iznad pogona. Kancelarija je imala stakleni zid sa pogledom na celu halu, ali unutra se čulo samo tiho zujanje klime. Kad je ušao, ona je sedela za stolom, prelistavala papire, ali njen pogled nije bio u njima — već u njemu. „Zatvori vrata, “ rekla je bez oklevanja. Poslušao je, a tišina je odmah postala gusta. Ona je ustala, polako obišla sto i stala tik ispred njega. „Znaš li zašto sam te pozvala? “ pitala je. „Ne, šefice…“ glas mu je bio malo promukao.
Ona se nasmešila, ali u tom osmehu bilo je nečeg izazovnog. „Primetila sam… način na koji radiš. I način na koji me gledaš, misliš da to ne vidim? “Marko je zastao, tražeći reči, ali ih nije bilo. Ona je već napravila korak bliže, toliko da mu je ramena gotovo dodirnula svojim. „Ovo ovde, “ rekla je, blago povukavši prstom po njegovoj ruci prekrivenoj prašinom i uljem, „je industrija metala. Ali ja volim da stvari budu… vrele. “Osjetio je njen parfem, mešavinu cveta i nečeg opasnog, i shvatio da ga potpuno kontroliše.
Online dopisivanje i erotske ispovijesti i doživljaji s našim članovima?
„Hoću da vidim, “ nastavila je, „da li umeš da izdržiš rad kad je… vruće. “Njene reči odzvanjale su mu u glavi, a srce je kucalo brže nego ikad. Znali su oboje — igra je tek počinjala, a pravila je pisala ona. Zaustavila se kod jednog radnika – novog momka, mišićavog, ruku još crnih od rada na mašini. „Ti si onaj novi? “ pitala je, glasom koji je bio čvrst, ali neobično topao. „Da, gospođo, “ odgovorio je, izbegavajući da joj direktno gleda u oči, iako je znao da bi mogao ostati u tom pogledu satima.
Ona se nagnula nad sto, oslanjajući se rukama, i posmatrala kako radi. Njeno prisustvo ga je činilo napetim, svaki pokret mu je postajao svestan, gotovo usporen. „Vidim da znaš s mašinama, “ rekla je tiho, „ali zanima me… znaš li da radiš pod pritiskom? “On je progutao knedlu. Pritisak koji je osećao sada nije dolazio od mašine. Njena blizina, način na koji mu se približila toliko da je mogao osetiti miris njenog parfema preko mirisa metala, palili su u njemu nemir. „Mogu da radim… u svim uslovima, “ odgovorio je, a ona mu se blago nasmešila, onim osmehom koji ne otkriva sve.
„Videćemo, “ rekla je, i spustila dlan na njegov sto, namerno ostavivši trag svog parfema i prisustva. Kad se udaljila, ostavio je alat na stranu. Znao je da je to bio samo početak igre u kojoj ona vodi pravila. Ona je krenula prema prozoru, gledajući dole na radnike u hali, ali govorila je njemu. „Vidiš… svi misle da sam samo stroga. Da samo tražim rezultate. Ali pravi rad… traži više od toga. “Okrenula se polako, a njene štikle su se čule na podu kancelarije. Prišla mu je opet, ovaj put još bliže, toliko da je mogao osetiti toplotu njenog tela.
„Rekao si da možeš da radiš u svim uslovima. Hajde da to proverimo. “Spustila je ruku na njegovu nadlakticu, lagano stisnuvši, a zatim prstima prešla niz njegovu podlakticu, skidajući sitne čestice prašine i ulja. Njegovo disanje se ubrzalo. „Nervozan? “ pitala je, gledajući ga ravno u oči. „Ne, “ slagao je. Ona se nasmešila, kao da zna istinu, i još jednom ga obišla, stajući iza njegovih leđa. Njeni prsti su se zadržali na njegovim ramenima, praveći mali pritisak, a zatim kliznuli naniže, usporeno, kao da meri koliko dugo može da izdrži bez pokreta.
„Dobro…“ šapnula mu je na uvo. „Sviđa mi se što ne bežiš. “Osetio je kako mu se celo telo napelo, ne od straha, već od načina na koji ga je “držala” samo svojim prisustvom. Ona se vratila ispred njega, oslonila se rukama o sto i pogledala ga odozdo prema gore, pogledom koji je obećavao sve, ali otkrivao vrlo malo. „Sutra u isto vreme, “ rekla je, „nastavljamo. Ali tada… bez izgovora. “Marko je znao da će ceo dan čekati taj trenutak — a da će temperatura u toj kancelariji biti još viša.
