Mama mog druga

Viktor je imao 27 godina kada se sve promenilo. Bio je ambiciozan, zgodan mladić, diplomirani arhitekta koji je više vremena provodio među nacrtima nego među ljudima. Njegov najbolji prijatelj iz detinjstva, Miloš, bio je sušta suprotnost – društven, otvoren, uvek s nekim planom za večernji izlazak. Letnje večeri u Beogradu imaju posebnu čaroliju – vazduh je gust, ali nosi miris lipe, a vetar iz pravca Save blago miluje umorne obraze. Te večeri Viktor je došao kod Miloša da mu pomogne oko selidbe.

Miloš se spremao da ode u Nemačku na master studije, i Viktor je bio jedina osoba kojoj je bezrezervno verovao da će znati kako da spakuje stvari bez haosa. Vrata im je otvorila Lidija – Miloševa majka. Viktor ju je znao celog života, ali sada, iznenada, kao da je video nešto novo. Nosila je svetlu lanenu haljinu i imala onu nenametljivu eleganciju koja nije tražila pažnju, ali ju je dobijala. Njene oči bile su tople i smeđe, s tragovima nekadašnje tuge, ali i nečeg vedrog, skoro mladalačkog.

Imala je 45 godina, ali ju je vreme dodirnulo nežno. „Viktore, pa ti si izrastao u pravog gospodina“, rekla je kroz osmeh. Njen glas bio je mekan, ali siguran – zvučao je kao dom. On se nespretno nasmešio. „Pomažem Milošu, znate kako je.. . lenj je po pitanju pakovanja. “Tih nekoliko dana koje su proveli zajedno u Miloševom stanu, pretvorenim u haotičan lavirint kutija, doneli su više od nostalgičnih razgovora. Lidija je često donosila limunadu, pitu sa sirom, i ponekad bi sela sa njima na balkon.

Miloš bi često izlazio da se vidi s društvom, pa su Viktor i Lidija ostajali sami. Razgovarali su o svemu – o knjigama, arhitekturi, muzici iz 80-ih. Viktor je bio zatečen koliko ju je voleo da sluša. Njen pogled na svet bio je dubok, iskren, kao da se više nije trudila da se dopadne ikome, i baš zato je bila neodoljiva. Jedne večeri, Miloš je ostao da prespava kod prijatelja. Bilo je toplo, tiho, i zvuci sa ulice dopirali su poput šapata. Viktor je sedeo s Lidijom u dnevnoj sobi. Čaše su bile pune crnog vina, a sve je mirisalo na lavandu.

„Ne bi trebalo da pričamo o ovome, ali.. . “, rekla je, spustivši pogled. „Tvoj pogled me budi. I to ne bi smelo da se dešava. “„Znam“, rekao je tiho. „Ali isto osećam. “U tom trenutku nije bilo mesta za lažnu uzdržanost. Poljubac koji se desio bio je nežan, ali pun onog neizrečenog iščekivanja koje se skupljalo danima. Bila je to tišina u kojoj su se dodirivali svetovi – njen svet zrelosti, tuge i mudrosti, i njegov svet želje, poštovanja i strepnje. U danima koji su sledili, viđali su se krišom.

Vikendom, kad bi Miloš bio odsutan, Viktor bi dolazio kod nje. Šetali su Kalemegdanom, držali se za ruke kad niko ne gleda, a onda bi noći provodili u tišini njene sobe, pričajući o prošlim ljubavima, o snovima koji su se raspali, i o onima koji su tek nicali. Bio je to odnos bez definicije. Nije to bila mladalačka strast, niti prolazna avantura. Bila je to emocija između dvoje ljudi koji su pronašli utehu jedno u drugom u vreme kad je nisu očekivali. Naravno, istina nije mogla ostati skrivena zauvek.

Jednog dana, Miloš je došao ranije nego što je rekao. Zatekao je Viktora na vratima stana. Njegov pogled bio je leden. „Znaš šta mi ona znači. Kako si mogao? “Bilo je to bolno. Viktor je ćutao, dok su mu reči ostajale u grlu. Lidija je izašla iz stana, stala između njih. Miloše, ovo nije bilo planirano. I nije tvoja stvar koga ja volim, ma koliko ti teško bilo. “Nakon toga, tišina je pala među njima. Viktor se povukao. Lidija je plakala nekoliko noći zaredom. Miloš je otišao u Nemačku, ne javljajući se.

Ali vreme je učitelj koji ne zaboravlja. Nakon nekoliko meseci, javio se porukom:„Ako si srećan, onda valjda i ja treba da budem. Samo.. . nemoj da me gubite zauvek. “Dve godine kasnije, Viktor i Lidija su živeli zajedno u manjem stanu blizu Zvezdare. Ljubav između njih nije bila obična – bila je tiha, stabilna i duboka. Nisu imali potrebu da je objašnjavaju svetu. A Miloš ih je povremeno posećivao, noseći poklone iz Berlina, s blagim osmehom koji je značio – oprostio je.

Erotske priče