Zora je polako obasjavala polja oko malog sela, bojeći trave i žitna polja zlatnom svetlošću. Ana je stajala na pragu stare kuće, osećajući miris zemlje i svežeg hleba iz susednog pekarskog dvorišta. Vetar je lagano šuštao kroz stara hrastova stabla, a ptice su pevajući pozdravljale novi dan. Njena koža je bila još hladna od jutarnje rose dok je prilazila bunaru na ivici dvorišta, prstima lagano milujući glatke kamenčiće oko njega. Marko je već bio napolju, noseći korpu s povrćem iz vrta.
Njegove oči su se odmah zadržale na Ani dok je prilazila. Nije bilo potrebno mnogo reči da oboje osete onaj tihi elektricitet između njih – nešto što je trajalo mesecima, ali je svaki dan postajalo intenzivnije. „Dobro jutro, Ana…“ rekao je tiho, ali s toplinom koja je probudila nešto duboko u njoj. „Dobro jutro, Marko…“ odgovorila je, pokušavajući da sakrije drhtaj u glasu, ali vetar i sunce nisu mogli da sakriju rumenilo na njenim obrazima. Osećaj bliskosti bio je opipljiv.
Svaki njihov pogled bio je kao lagani dodir, svaka tiha šala kao nežan zagrljaj. Ana je sakupila malo vode iz bunara, dok su Markove ruke lagano skliznule preko njenog ramena dok je prolazio pored nje, gotovo slučajno. Njegov dodir je izazvao talas topline koji joj je prošao kroz telo. Dok su zajedno koračali prema polju, razgovor je postajao sve tiši. Njihova prisutnost jedan pored drugog bila je dovoljna da ispuni prostor emocijama koje reči nisu mogle da opišu. Ana je okrenula glavu prema njemu, oči su im se srele i u tom trenutku svet oko njih je prestao da postoji – samo oni i tiha muzika sela, vetar i miris zemlje.
Online dopisivanje i erotske ispovijesti i doživljaji s našim članovima?
Sunce je polako jačalo, osvetljavajući svaku zakrivljenu stazu i cvetni list koji je treperio na povetarcu. Ana i Marko su šetali pored malog ribnjaka, a miris mokre zemlje i cvetnog bilja ispunjavao je njihove nozdrve. Svaki korak koji su pravili zajedno bio je kao tih ples – korak u kojem su osećali ritam jedno drugog, nesvesni da se njihova bliskost produbljuje. Marko je zastao kraj stare klupe pod hrastom i lagano je primio Aninu ruku. Njegova dlan je bio topao, nežno je milovao njen prst dok su se njihovi pogledi sreli.
Ana je osetila kako joj srce ubrzano kuca, a dah joj je postajao plići i brži. „Znaš… svaki put kad te vidim ovde, u selu, osećam…“ rekao je Marko, zastajući, „…kao da vreme prestaje. “Ana je osmehnula, a u njenim očima se zrcalila ista želja i napetost. Njihova bliskost bila je više od fizičke privlačnosti; bilo je to preplitanje duša koje su dugo čekale da se prepoznaju. Marko je lagano prišao bliže, pramen njene kose je pao preko ramena, a on ga je bez reči pomerio svojim prstima.
Njihova tela su se približila, gotovo dodirujući, a elektricitet između njih je bio opipljiv. Ana je zatvorila oči na tren, osećajući kako joj svaki nerv reaguje na njegovu prisutnost. Vetrovito popodne donosilo je miris sena i poljskog cvetnog bilja dok su sedeli na klupi, rame uz rame. Njegova ruka je sada nežno spustila na njenu, prstima lagano kružeći po njenoj koži, izazivajući drhtaj koji se širio celim telom. Ana je lagano nagnula glavu prema njemu, i njihovi pogledi su se spojili u tihoj, beskrajnoj komunikaciji.
„Marko…“ šapnula je, glasom punim očekivanja i napetosti, „ovo… između nas…“„Znam…“ odgovorio je tiho, „osetio sam to od prvog dana. “Njihove ruke su se spojile, prsti isprepleteni, dok je vetar nosio mirise sela i zemlju, stvarajući savršenu harmoniju između njihovih tela i duša. Svaka tiha reč, svaki dodir, svaki pogled bio je deo priče koja se polako razvijala, senzualna i duboko intimna.
